Mlade sadnice zahtevaju pravilnu negu kako bi razvile snažan koren, zdravo stablo i bujnu krošnju. Pored redovnog zalivanja, važnu ulogu imaju prihranjivanje i đubrenje mladih sadnica. Međutim, više đubriva ne znači uvek i brži rast. Prevelika količina može oštetiti koren, izazvati sušenje listova i oslabiti biljku.

Najvažnije je da sadnica prvo razvije stabilan korenov sistem. Tek tada može pravilno da koristi hranljive materije iz zemljišta. U nastavku saznajte kada je najbolje vreme za prihranjivanje, koje vrste đubriva možete koristiti i kako se tokom leta primenjuju aminokiseline preko lista.

Koja je razlika između đubrenja i prihranjivanja?

Đubrenjem se zemljištu dodaju organske ili mineralne materije koje popravljaju njegovu plodnost i obezbeđuju hranljive elemente. Prihranjivanje je dopunsko unošenje lako dostupnih hranljivih materija tokom vegetacije, kada je biljci potrebna dodatna podrška za rast ili oporavak.

Mladim sadnicama prvenstveno treba obezbediti pravilnu sadnju, kvalitetno zemljište i dovoljno vode. Ako su ti uslovi loši, velika količina đubriva neće rešiti problem. Naprotiv, može dodatno opteretiti koren.

Da li sadnice treba đubriti odmah nakon sadnje?

Tek posađenu sadnicu ne treba odmah prihranjivati velikom količinom mineralnog đubriva. Koren je nakon vađenja i presađivanja osetljiv i potrebno mu je vreme da se prilagodi novom mestu. Jaka koncentracija hranljivih soli u zemljištu može izazvati oštećenje mladih žilica.

Prilikom sadnje može se upotrebiti zreo kompost ili dobro pregoreli stajnjak, ali ga ne treba stavljati direktno uz koren. Organsko đubrivo je najbolje pomešati sa okolnom zemljom ili ga kasnije rasporediti u površinskom sloju oko sadnice.

Svež stajnjak nikada ne treba stavljati u sadnu jamu, jer može oštetiti mlado korenje i otežati prijem sadnice.

Kada je najbolje vreme za prihranjivanje mladih sadnica?

Najpovoljnije vreme za osnovnu prihranu je rano proleće, neposredno pre početka intenzivnog rasta. Druga, blaža prihrana može se obaviti krajem proleća ili početkom leta, ukoliko je sadnici potrebna dodatna podrška.

Sa azotnim đubrivima ne treba kasniti. Velika količina azota tokom druge polovine leta podstiče razvoj mladih izdanaka koji neće stići da očvrsnu pre zime. Takve grane su osetljivije na mraz i lakše se oštećuju.

Sadnice ne treba prihranjivati mineralnim đubrivom tokom velikih vrućina, jake suše ili dok je zemlja potpuno suva.

Koje đubrivo koristiti za mlade sadnice?

Izbor đubriva zavisi od vrste drveta, starosti sadnice, kvaliteta zemljišta i godišnjeg doba. Najčešće se koriste organska i mineralna đubriva.

Organska đubriva

Zreo kompost, humus i dobro pregoreli stajnjak postepeno oslobađaju hranljive materije i poboljšavaju strukturu zemljišta. Oni pomažu zemljištu da duže zadrži vlagu i stvaraju povoljne uslove za razvoj korena.

Sloj komposta debljine nekoliko centimetara može se rasporediti oko sadnice, ali je potrebno ostaviti slobodan prostor neposredno uz stablo. Đubrivo i malč ne smeju biti nagomilani uz koru, jer stalno zadržavanje vlage može izazvati njeno propadanje.

Mineralna đubriva

Mineralna NPK đubriva deluju brže i moraju se koristiti pažljivo. Za mlade sadnice pogodnija su uravnotežena đubriva ili proizvodi sa postepenim oslobađanjem hranljivih materija.

Količina zavisi od sastava proizvoda, pa se uvek treba pridržavati uputstva proizvođača. Bolje je upotrebiti manju količinu nego preterati i oštetiti koren.

• Azot podstiče rast listova i mladih izdanaka.
• Fosfor učestvuje u razvoju korenovog sistema.
• Kalijum doprinosi otpornosti biljke na sušu, bolesti i niske temperature.

Folijarno prihranjivanje aminokiselinama tokom leta

Tokom leta, kada visoke temperature i nedostatak vlage predstavljaju dodatno opterećenje, mladim sadnicama može pomoći folijarno prihranjivanje preparatima na bazi aminokiselina.

Folijarna prihrana nanosi se prskanjem preko listova, preko kojih biljka brzo usvaja aktivne materije. Aminokiseline deluju kao biostimulatori i pomažu sadnici da lakše podnese stres izazvan visokim temperaturama, sušom, presađivanjem ili privremenim oštećenjem korena.

Pravilna primena aminokiselina može doprineti:

• bržem oporavku sadnice nakon sadnje;
• lakšem podnošenju letnjih vrućina;
• očuvanju zdrave boje i vitalnosti listova;
• boljem prevazilaženju stresa izazvanog sušom;
• održavanju umerenog i zdravog rasta.

Preparati sa aminokiselinama primenjuju se rano ujutru ili predveče, kada nema jakog sunca i temperatura je niža. Ne treba ih nanositi po najvećoj vrućini, jer rastvor brzo isparava, a na osetljivim listovima može doći do oštećenja.

Listove treba ravnomerno orošiti, uključujući i njihovu donju stranu, ali bez prekomernog kvašenja i slivanja preparata. Koncentracija i razmak između tretmana uvek se određuju prema uputstvu proizvođača.

Folijarno prihranjivanje aminokiselinama ne može da zameni redovno zalivanje i osnovno đubrenje preko zemljišta. Ono predstavlja dodatnu pomoć biljci u periodima pojačanog stresa. Preparat ne treba mešati sa drugim sredstvima ukoliko proizvođač nije potvrdio da je takva kombinacija dozvoljena.

Kako pravilno prihraniti mladu sadnicu preko zemljišta?

Đubrivo ne treba sipati neposredno uz stablo. Najveći broj aktivnih korenovih žilica nalazi se u zemljištu oko sadnice, pa se đubrivo ravnomerno raspoređuje u krugu oko nje.

1. Uklonite korov oko sadnice.
2. Proverite da li je zemljište dovoljno vlažno.
3. Ako je zemlja suva, sadnicu prvo zalijte.
4. Ravnomerno rasporedite preporučenu količinu đubriva.
5. Vrlo plitko rastresite površinski sloj, bez oštećivanja korena.
6. Nakon prihranjivanja ponovo zalijte sadnicu.

Detaljnije savete o količini i učestalosti zalivanja pročitajte u tekstu Kako pravilno zalivati mlade sadnice nakon sadnje.

Kako prepoznati da sadnici nedostaju hranljive materije?

Nedostatak hranljivih materija može se ispoljiti kroz usporen rast, sitnije i bleđe listove, žućenje, tanke izdanke, prerano opadanje lišća i slabo formiranje krošnje.

Ipak, ovi znaci ne moraju uvek da znače da biljci nedostaje đubrivo. Slične promene mogu izazvati previše vode, suša, loša drenaža, oštećen koren, neodgovarajuća kiselost zemljišta ili bolest. Pre dodavanja veće količine đubriva potrebno je proveriti uslove u kojima sadnica raste.

Da li svim mladim sadnicama treba ista prihrana?

Nemaju sve vrste ukrasnog drveća iste potrebe. Brzorastuće listopadno drveće može imati nešto veće potrebe za hranljivim materijama, dok četinari uglavnom bolje reaguju na umereniju prihranu.

Cvetajuće ukrasno drveće ne treba previše prihranjivati azotom. Prekomerna količina azota može podstaći snažan rast lišća i grana, ali smanjiti cvetanje. Vrstu i količinu đubriva treba prilagoditi konkretnoj sadnici, njenoj starosti i zemljištu u koje je posađena.

Najčešće greške pri đubrenju mladih sadnica

Jedna od najčešćih grešaka je upotreba prevelike količine đubriva u želji da sadnica brže poraste. To može dovesti do oštećenja korena, sušenja ivica listova i slabljenja cele biljke.

Treba izbegavati:

• stavljanje đubriva direktno uz stablo ili koren;
• korišćenje svežeg stajnjaka;
• prihranjivanje potpuno suve zemlje;
• folijarno prihranjivanje po jakom suncu;
• intenzivno đubrenje tokom velikih vrućina;
• kasnu primenu azotnih đubriva;
• duboko kopanje oko mlade sadnice;
• đubrenje bolesne ili tek presađene biljke jakim mineralnim đubrivima.

Zalivanje je jednako važno kao i prihranjivanje

Hranljive materije ne mogu pravilno da se usvajaju bez odgovarajuće količine vode. Zemljište treba da bude ravnomerno vlažno, ali ne i stalno natopljeno. Prevelika količina vode potiskuje vazduh iz zemlje i može izazvati truljenje korena, dok dugotrajna suša sprečava biljku da koristi dostupne hranljive materije.

Umerenost je ključ zdravog rasta

Najbolji rezultati postižu se pravilnom sadnjom, redovnim zalivanjem, održavanjem zemljišta i umerenom prihranom. Mlado drvo treba prvo da razvije snažan koren, a zatim će postepeno formirati stabilno stablo i zdravu krošnju.

Dobro odabrana i kvalitetna sadnica lakše se prima i brže napreduje. U Rasadniku Plantić možete pronaći različite vrste ukrasnog drveća i dobiti savet o izboru sadnice, sadnji, prihranjivanju i pravilnoj nezi.