Hranljive materije za zdrav rast ukrasnog drveća

Minerali za ukrasno drveće važni su za pravilan rast, razvoj korena, formiranje listova i otpornost biljke. Drvo ih usvaja iz zemljišta, ali svaki element ima posebnu ulogu. Nedostatak samo jednog minerala može usporiti razvoj i promeniti izgled listova.

Za izbor odgovarajuće vrste pogledajte našu ponudu sadnica ukrasnog drveća. U nastavku saznajte koji su minerali najvažniji, čemu služe i kada se dodaju.

Esencijalni minerali za ukrasno drveće

Azot, fosfor i kalijum biljka koristi u najvećim količinama. Pored njih, važni su kalcijum, magnezijum i sumpor, kao i mikroelementi koji su potrebni u manjim količinama.

Azot (N) – rast listova i izdanaka

Azot podstiče razvoj zelene mase, listova i mladih grana. Kada ga nema dovoljno, listovi blede ili žute, a rast je slabiji. Najčešće se dodaje u proleće, na početku vegetacije. Sa azotnim đubrivima ne treba kasniti, jer kasna i preobilna primena produžava rast izdanaka koji možda neće očvrsnuti pre zime.

Fosfor (P) – razvoj korena

Fosfor učestvuje u razvoju korenovog sistema, prenosu energije, cvetanju i sazrevanju biljnih tkiva. Najkorisniji je tokom pripreme zemljišta i pre početka aktivnog rasta. Ipak, fosfor ne treba dodavati naslepo, jer u hladnom ili neodgovarajućem zemljištu može ostati nedostupan korenu.

Kalijum (K) – otpornost biljke

Kalijum reguliše vodni režim i doprinosi čvrstini biljnog tkiva. Biljke koje ga imaju dovoljno lakše podnose sušu, hladnoću i druge stresne uslove. Tokom druge polovine leta prednost imaju formulacije sa manje azota, a više kalijuma, u skladu sa potrebama biljke.

Sekundarni elementi: kalcijum, magnezijum i sumpor

• Kalcijum (Ca) učestvuje u izgradnji ćelijskih zidova i razvoju mladog korena. Njegova dostupnost zavisi od pH vrednosti i vlažnosti zemljišta.
• Magnezijum (Mg) sastavni je deo hlorofila. Nedostatak se često prepoznaje po žućenju prostora između nerava na starijim listovima.
• Sumpor (S) učestvuje u stvaranju aminokiselina i proteina. Njegov nedostatak može izazvati bledilo mladih listova i usporen razvoj.

Kalcijum i magnezijum ne treba dodavati rutinski. Pre njihove primene najbolje je proveriti pH vrednost i stanje zemljišta.

Mikroelementi u malim količinama

Gvožđe, mangan, bor, cink, bakar, molibden, hlor i nikl potrebni su u malim količinama, ali su važni za pravilan rad biljke. Gvožđe učestvuje u stvaranju hlorofila, bor je važan za mlado tkivo, a cink za rad enzima.

Žuti mladi listovi sa zelenim nervima mogu ukazivati na slabiju dostupnost gvožđa, naročito u alkalnom zemljištu. Mikroelemente treba dodavati tek kada simptomi ili analiza zemljišta pokažu da postoji nedostatak.

Kada se dodaju minerali?

Osnovna prihrana najčešće se obavlja rano u proleće, neposredno pre intenzivnog rasta. Blaža dodatna prihrana može se primeniti krajem proleća ili početkom leta, ako biljka pokazuje jasnu potrebu.

Tokom velikih vrućina i suše ne treba dodavati mineralno đubrivo na potpuno suvo zemljište. Krajem leta treba izbegavati veće količine azota, dok se u jesen ne podstiče stvaranje novih izdanaka.

Šta proveriti pre prihrane?

Žućenje ili slab rast ne znače uvek da biljci nedostaje đubrivo. Uzrok mogu biti zbijeno zemljište, suša, previše vode, oštećen koren ili neodgovarajući pH. Pre dodavanja minerala proverite:

• da li je zemljište dovoljno vlažno, ali ne natopljeno;
• da li biljka dobija dovoljno sunčeve svetlosti;
• da li simptomi zaista ukazuju na nedostatak određenog elementa;
• da li pH vrednost odgovara posađenoj vrsti.

Za detaljnije savete pogledajte tekst Prihranjivanje i đubrenje mladih sadnica.

Minerali nisu zamena za pravilnu negu

Za razvoj drveta jednako su potrebni voda, sunčeva svetlost, ugljen-dioksid, kiseonik u zemljištu, odgovarajuća temperatura i pravilan pH zemljišta. Đubrivo ne može nadoknaditi loše zemljište, previše vode ili nedostatak svetlosti.